Tehničari vladaju tehnikom dobijanja projekata Ministarstva
Juče je objavljena preliminarna rang lista programa „Razvoj visokog obrazovanja“ koji raspisuje i finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/08/p-rang-lista.pdf). Iako bi se moglo igrati rečima na razne načine u daljem komentaru, iz liste se vidi da se mnogo više preferiraju brojevi, pa hajde onda, da pogledamo iste.
Od 40 (preliminarno) odobrenih projekata, samo je 1 (slovima: jedan) sa fakulteta iz oblasti društvenih nauka.
Iz oblasti medicinskih nauka: nijedan (brojem: 0).
Struktura odobrenih projekata po fakultetima:
Preliminarna lista pokazuje:
- Četvrtina odobrenih projekata (10 od 40) je sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
- 15% odobrenih projekata (6 od 40) je sa Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu
- 10% odobrenih projekata (4 od 40) je sa Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu
Sve u svemu, polovina (preliminarno) odobrenih projekata dolazi samo sa tri fakulteta – sva tri iz oblasti tehničkih nauka.
Vidimo i da iako je izostala diversifikacija po naučnim disciplinama, geografska nije (sa izuzetkom Novog Sada).
Za koga je konkurs bio raspisan? Najpouzdanije je da navedemo tekst samog Poziva (http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/Javni-konkurs-2019.pdf):
„Predmet javnog konkursa je finansiranje od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (u daljem tekstu: Ministarstvo) projekata za podršku visokoškolskim ustanovama u razvoju novih i inoviranju postojećih predmeta u okviru akreditovanih studijskih programa, koji treba da doprinesu ostvarenju programskih ciljeva Ministarstva:
1) unaprediti kompetencije nastavnika i saradnika za izvođenje nastave;
2) razvijanje novih i inoviranje postojećih studijskih programa koji prate potrebe tržišta rada;
3) unapređenje kvaliteta obrazovnog procesa kroz stvaranje boljih uslova za realizaciju nastave i učenje studenata;
4) razvijanje preduzetničkih veština studenata i unapređenje saradnje visokoškolskih ustanova sa privredom i drugim zainteresovanim akterima u lokalnoj zajednici;
5) povećanje upotrebe informacionih tehnologija u nastavi i procesu učenja.“
Jedno od tumačenja moglo bi biti da tehnički fakulteti zaostaju za ostalim fakultetima u upotrebi IT u nastavi i procesu učenja, pa da im treba omogućiti da taj jaz premoste. Možda se i njihovi studenti slabije od ostalih snalaze na tržištu, pa im treba pomoći da razviju preduzetničke kompetencije i tako sustignu svoje vršnjake koji mnogo bolje vladaju veštinama samozapošljivosti. Najlošije tumačenje bi bilo da tehnički fakulteti (a najviše tri sa najvećim brojem osvojenih projekata) imaju najveće „izazove“ od svih sa kvalitetom kompetencija nastavnika, studijskih programa ili obrazovnim uslovima.
Ipak, sumnja da nije sve do vrste nauke, javila se skoro na drugom konkursu – javnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje onom koji je raspisala pokrajina. Tu se zapitalo kako je moguće da članovi komisije odobre projekte i dodele novac upravo svojim kolegama iz istih institucija? (http://www.academlink.com/vesti/na-konkursu-u-pokrajini-novac-podelili-svojim-kolegama).
Najmerodavnije tumačenje izaberite sami, pa možete da ga se setite kad sledeći put odlučite da uložite vreme i napor u pisanje projekta po nacionalnom pozivu.
Jelena Filipović,
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu
